Finansije i Osiguranje - Srbija

Može li budžet da izdrži?

Opštine će, na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, u naredna tri meseca moći da potroše dodatnih osam milijardi dinara. Stručnjaci upozoravaju da bi primena Zakona mogla da ugrozi stabilnost budžeta, u Vladi se nadaju da će opštine racionalno raspolagati novcem.

Zbog primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, opštine će u naredna tri meseca moći da potroše dodatnih osam milijardi dinara. Na šta će novac otići, zakonom nije određeno, niti je predviđeno da ih neko u tome kontroliše.

Po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, od 1. oktobra opštinama ostaje 80 odsto poreza na zarade, umesto ranijih 40 procenata.

Gradska kasa Zrenjanina zbog toga će biti punija za 90 miliona dinara. Zamenik gradonačelnika Zrenjanina Zoran Kaurić kaže da će grad taj novac utrošiti za komunalnu infrastrukturu, asfaltiranje ulica i ostalu komunalnu infrastrukturu.

"Na ova sredstva nismo računali sad izradu projekata, ako uslovi dozvole biće iskorišćena do kraja godine", navodi Kaurić.

To što će opštinama ostajati više novca od poreza na zarade neće ugroziti stabilnost republičkog budžeta, tvrde inicijatori donošenja zakona i traže da se u rebalansu precizno navede koliko koja opština dobija novca.

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, kaže ta stranka traži da u samom tekstu zakona precizno stoji koliko koja opština dobija novca do kraja godine, kako bi poslanicima bilo jasno za šta glasaju i kako bi opštine znale sa čime raspolažu.

Budžeti nekih opština biće i dvostruko veći.

"Tamo gde su budžeti veći, moći će više da se odgovori na potrebe građana, građani će sami birati gde će ulagati - da li u infrastrukturu ili u materijalne troškove za održavanje škola i domova zdravlja", navodi potpredsednica Vlade Verica Kalanović.

Najveći problem je, po oceni stručnjaka, što zakonom nije predviđena nikakva kontrola trošenja tog novca. "Oni mogu da rade šta god hoće, ali moraju da imaju u vidu da iz centralnog budžeta neće tek tako dobijati nove pare", kaže Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.

"Očekujem da se racionalno ponašaju. Ne radi se samo o osam milijardi ove godine, već i o 40 milijardi iduće godine. Verujem da će se vrlo jasno definisati obaveze, jer dati pare, a ne dati mu obavezu - to je samo novi namet za poreske obveznike", navodi Bajec.

MMF ostaje pri oceni da Zakon o finansiranju lokalne samouprave nije dobar i da može loše da utiče na stabilnost državnog budžeta.

Stalni predstavnik Fonda u Beogradu navodi da je u razgovorima s Vladom pronađeno rešenje za popunjavanje rupa zbog primene tog zakona, ali, kako navodi Bogdan Lisovolik, to nije prvorazredno, već trećerazredno rešenje.

"Razgovarali smo i o mogućnosti da se uspostavi sistem kontrole trošenja sredstava. Nadamo se da će Vlada učiniti sve da u saradnji sa opštinama obezbedi efiaksno trošenje novca", poručuje Lisovolik.

Dok se ne donesu novi propisi, samo od odgovornosti lokalnih vlasti zavisi i da li ćemo sledeće godine poštovati dogovor sa MMF-om i smanjiti deficit na nivou cele države. S druge strane, ovaj zakon, zajedno sa Zakonom o javnoj svojini, daje opštinama mogućnost da se zaduže, emituju obveznice i obezbede privredni rast.